Hidžama i Stres: 4 Benefita ove Tradicionalne Metode

Tačna epoha i država nastanka hidžame je nepoznata. Istoričari je vezuju prvenstveno za Persiju, Egipat, Indiju, Kini, Japan a onda i za neke Arapske zemlje. Prema opštima procenama , njen nastanak datiraju još u periodu ok 2.000 god. pre Nove ere.

Hidžama je arapska reč koja u bukvalnom prevodu znači “sisanje“ ili “isisavanje“ gde se pomoću vakuuma vadi toksična, zgrušana krv. Ova univerzalna vrsta terapije potiče iz drevnih vremena a obuhvata i Istok i Zapad. koristila se i u šamanističkim praksama autohtonih naroda sa prostora Kine.

Na istoku, Kinezi koriste ovu metodu puštanja krvi više od 3.000 godina do danas. Aktiviranjem akupunkturnih tačaka oslobađa se stagnacija krvi kako lokalno tako i unutar organa. Neki stručnjaci tvrde da je hidžama vodi poreklo iz Egipta gde je pronađen Ebers papirus napisan oko 1550 pne. gde piše da se vakuumom vadi krvavo strano telo iz organizma.

Posle njih i stari Grci su takođe ovu vrstu medicine praktikovali i veličali. Galen i Hipokrat koji je nazivan ocem moderne medicine bili su nepokolebljivi zagovornici mokre hidžame, Herodot poznati grčki istoričar takodje. Ovde vidimo da su tradicionalni iscelitelji odavno prepoznali vezu između bola i zagušenja tj. slabog protoka krvi i bolesti. I ne samo bol, većina bolesti i problema dolazi zbog loše cirkulacije. Hidžama razbija te blokade dozvoljavajući krvi da prostruji celim telom i vrati slobodan protok vitalnoj energiji.

Veruje se da je hidžama bila skoro zaboravljena do dolaska Poslanika Muhammeda i od tada počinje ponovo da se koristi širom Arapskog poluostrva, a danas i širom sveta. Zato je praktikuju muslimani kao deo njihove religije, s toga je Hidžama ekskluzivno islamski fenomen koji se vekovima u nazad prostire i uči među muslimanima širom sveta. To je snažna, prirodna metoda lečenja koja je tokom vremena sama našla svoj razvojni put.Veruje se cak da se koristila I na Africkom kontinetu gde su korisceni rogovi divljih zivotinja.

Istorija Hidžame

• Najstariji dokument koji govori o cupping terapiji i puštanju krvi pronađen je u Makedoniji, a star oko 3300 godina. Nakon 700 godina, seobama naroda dokument se prebacuje u Kinu i tamo dopunjava njihova saznanja i praktikovanja cupping terapije.
• Na području drevnog Egipta i Mesopotamije hidžama se primjenjuje u okviru tzv. humoralne patologije. Međutim, hidžami se tada nije pristupalo ozbiljno, sve do 400. godine pr. n. e., kada se definisu četiri elementa koja čine ljudske karaktere, a to su: zemlja, vatra voda i vazduh. Da pojasnimo, ova teorija tvrdi da je ljudsko telo ispunjeno od ovih elemenata, a koje kada su u ravnoteži telo je zdravo. Upravo se na ovoj teoriji tada objašnjava hidžama, odnosno da se hidžamom potiče ravnoteža tzv. žuči (crne, žute, flegmatične i krvne). Te žuči predstavljaju hormone, kao žive supstance koje prolaze našom krvlju i kreiraju naše raspoloženje i karaktere. One formiraju četiri temperamenta kod čoveka: kolerični, melanhonični, sangvistični i flegmatični. Najznačajniji pronađeni dokument, u kojem su i ovi delovi humoralne patologije opisani, pronađen je 1550. godine pr. n. e., u egipatskim grobnicama, pod nazivom “Ebers Papyrus”.
• Ovaj dokument uzima grčki kralj Kekrops i prenosi u Staru Grčku. Gradi Atenu i omogućava najvećim medicinarima, filozofima i umovima tog doba studiranje i dokumentiranje svojih saznanja i otkrića. Između ostalog, postoje dokumenti iz tog doba i područja koji govore o hidžami i puštanju krvi.
Mongoli su prvi počeli koristiti staklene čaše za hidžamu pre više od 2500 godina. Njihova medicina i operativni zahvati bili su pod jakim utjecajem Indije (Ayuverde medicina), Tibetana i Butana.
• Unutar Sjedinjenih Američkih Država hidžama se radila kao deo medicinskog tretmana sve do 1860. godine.
• Evropa – hidžama je bila popularna do 18. veka. U Francuskoj je postojala delatnost berbera hirurga, pa je 1505. godine Univerzitet u Parizu počeo da ih školuje. Jedan od najpoznatijih hadžama – hirurga berbera tog doba u Francuskoj bio je Ambroise Pare.
• U Škotskoj se 1827. godine hidžamom bavila farmaceutska industrija. U svojim počecima ispitivanja određenih lekova (otrova), iste bi ubrizgavali u zečeve i pse, a onda bi hidžamom odstranili toksičnu krv i tako sprečili trovanje.
• U Švedskoj, definicijom sedimentacije kao pojma taloženja krvnih elemenata u krvi van ljudskog organizma, 1921. godine naucno je dokazana tvrdnja Hipokrata i Galena o postojanju tzv. humora (žuči) unutar krvnih elemenata i plazme koji se istalože i razdvoje sedimentacijom krvi. Danas je ova metoda značajna u okviru otkrivanja brojnih upalnih stanja organizma. Dokazana je, tada u Švedskoj, teorija da krvlju prolaze žive supstance – hormoni, a da ih hidžama dovodi u ravnotežu.
• U Velikoj Britaniji, 1512. godine postojali su doktori – berberi koju su imali svoje radioice i radili hidžamu. Za razliku od doktora medicine – lekara imali su drugačije uniforme, ali su bili jednako cenjeni i prihvaćeni u društvu kao doktori medicine. Čak danas u Velikoj Britaniji možemo videti njihove radionice, čiji su natpisi imali jedinstven izgled belog stubica oko kojeg je omotana traka crvene boje s loptom na vrhu. Ona bi predstavljala pijavicu, crvena boja krv, a bela bandažu krvne žile. Na taj način bi simbolično predstavili da se unutar te prostorije radi hidžama i tretman pijavicama, ali i puštanje krvi. Hidžama je tako tamo praktikovana do 1900-ih godina do trenutka masovnog razvoja farmaceutske industrije. Potom se na području Evrope i SAD-a zabranjuje protestima Katoličke crkve koji se opiru demonskim uticajima hidžame, tačnije, delovanjem na džinsko-šejtanski svet opsednute osobe. Tada je definisu štetnom i polahko pada u zaborav kao terapeutska metoda na tim prostorima.

hijama-beograd-srbija-evolve-academy-dorcol-hidzama2023-10

Srbija : Hidžama ili rogovanje kako se ona drugačije naziva u nekim starim srednjevekovnim Srpskim spisima , stigla je u Srbiju sa Atosa ( Sveta Gora, Grčka ). U to vreme manastiri su bili bili jedini edukativni centri gde se vršio koliko toliko naučni rad, pa se tako i medicina učila unutar našh manastira . Poznato je da je prva Srpska bolnica bila u manastiru Studenica još u doba Svetog Save.

Najčešće korišcena “čaša” za postizanje vakuuma i isticanje toksične krvi iz tela putem hidžame, kroz istoriju bio je životinjski rog. Rog bi imao malu rupu na kraju, koja bi se koristila za usis ustima.
Kasnije su rogove zamenile čaše od bambusa, a posle su došle staklene čaše. Potom su se počele koristiti keramičke čaše koje su bile jako teške i često bi pucale. Metalne čaše su se koristile, takođe, a njih su počele menjate plastične čaše, razvojem polimernih materijala.
U prošlosti su se koristili noževi, trnje, šiljati štapići, oštre kosti, kremeni, oštri delovi ribe, oštri zubi.Danas se u svrhe postizanja vakuuma koristi plastična pumpa. Čaše su jednokratne i plastične, a skalpeli jednokratni hirurški. Celi tretman je podignut na puno veći nivo, koji u svakom svom segmentu treba da zadovolji sve principe antisepse i asepse.

Hidžama se danas koristi širom sveta za tretiranje različitih bolesti, oboljenja i stanja. Ali hajde da objasnimo sta je zapravo hidzama i sta mi radimo, potom i koje su benefiti ove tradicionalne metode.

U terapijskom postupku lečenja određene bolesti cupping terapija i hidžama predstavljaju dva potpuno različita pojma

Cupping terapija

je kineska tradicionalna medicina stara nešto više od 5000 godina. Praktikovanje ove metode prošireno je na sve zemlje sveta uključujući Evropu, Afriku, Rusiju, Srednji istok, centralnu, južnu i jugoistočnu Aziju, te SAD.

Hidžama se razvila kao zasebna terapeutska metoda u muslimanskim zemljama i kao takva je dostupna čovečanstvu. Njom se danas bavi hidžamologija. Muslimani veruju da je Allah preporučio hidžamu na način da bude čovečanstvu na usluzi kako bi pomogla u postizanju dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja.Danas većina koristi upravo ovaj naziv jer se ova tradicionalna metoda kod muslimana najčešće praktikuje, iako, vidimo izvorno ne potiče odatle.

hijama-beograd-srbija-evolve-academy-dorcol-hidzama2023-11

Puštanje krvi

je sledeći pojam koji treba odvojiti od hidžame. Puštanje krvi iz organizma delimo na opste i lokalno. Opste puštanje krvi može biti vensko i arterijsko. A lokalna puštanja krvi su skarifikacije, tj. ožiljci nastali iz nekog drugog razloga, skarifikacija usled hidžame, potom pijavice. I svaka od ovih metoda je zasebna.

Bitna razlika flebotomije(vadjenje venske krvi) i hidžame jeste u tome da se flebotomijom odvodi sveža krv iz organizma, a hidžamom (sakrifikacijom) toksična.

Tu govorimo prvenstveno o onoj polutoksičnoj krvi gde hemoglobin više nije u stanju za sebe da vezuje kiseonik, i tu krv nazivmo „mrtvom“ krljvu koja je štetna po zdrav organizam i zato se na ovaj način vrši jedna vrsta detokskikacije krvi.

Biološke materije koje usporavaju zdrav krvotok i usporavaju prokrvljavanje drugih organa i sistema organa , nastaju kao prozvod raznih metaboličkih procesa u organizmu od kojih su najčešći:

hronična izloženost stresu

visok nivo kortizola,

nedovoljno kretanje,

kancelarijski posao,

nespavanje

pušenje

alkohol

prejedanje.

Ono što je specifično za hidžamu jeste njeno kompleksno delovanje na ljudski organizam jer njeno delovanje nije samo u jednom pravcu, već na više pravaca u isto vreme. Već tokom samog postavljanja ventuza (čašica, vakuma ) i pravljenja zareza na koži, doćiće do prvog snažnog budjenja organizma koji će altivirati u isto vreem autonomne funkcije i sisteme :

Humoralni
Imuni
Cirkulatorni
Nervni
Hormonalni

Od velike važnosti je i aktiviranje bazičnog regulatornog sistema koji povezuje celi organizam u jednu celinu

Ova tradicionalna metoda ima ceo spektar benefiti za naš organizam, pa nije ni čudo što se koristi stotinama godina unazad i što su mnoge poznate ličnosti postali redovni korisnici. Neki od njih su :Dwayn Johnson, Khabib, Neymar, Phelps, Justin Biber, Jennifer Aniston, Gwinet Paltrou i mnogi drugi..

Hidzama i stres – 4 benefita ove metode

Stres kao pojava ili svakodnevno stanje je u suštini najveći uzrok za nagomilavanje toksina (otrova)u potkoznom delu tela ,odnosno drugom sloju kože zvanom epiderm.

Hidžama kao medicinska metoda lečenja je najdelotvirnija u otklanjanju i čiščenju tih istih medjućelijskih prostora.Jako je bitno da taj drugi sloj kože (epiderm) bude čist radi ishrane ćelija jer se preko njega odvija kompletna cirkulacija kiseonika odnosno protok molekula kiseonika do ćelije.

1. Ceo ovaj proces podstiče organizam da bude u jednom harmoničnom skladu ,da dovede sve žlezde u jednu normalu i da popravi eventualno ne pravilno lučenje hormona. Hormon stresa je jedan od njih.

2. Hidžama takodje reguliše ph vrednost krvi(kiselost)koja pored toga što utiče na fizičko zdravlje itekako utiče i na naše psihičko stanje.

3. Hidzama na organizam deluje poput masaze opustajuci sve naše mišiće čime otklanjamo napetost i bolove i umirujemo um

4. Naročito je delotvorna kod hroničnog umora od čega pati veliki broj ljudi, sto je naročito posledica dugotrajnog sedenja koji takodje kao posledicu moze dovesti do stresa i anksioznosti.

Stres i anksioznost idu uz druge poremećaje zdravlja pa je jako bitno da celokupno stanje fizičkog tela, kao i stanje uma i duha dovedemo u balans, a upravo taj balans je benefiti ove metode.

Nesumnjivo je da hidzama ima veliki značaj u prevenciji, rehabilitaciji, lečenju kako kod sportista tako i u svakodnevnom životu u kom smo izloženi velikoj kolicni stresa koji utiče na naše opšte zdravlje i kvalitet života.